|
Opstina Kucevo nalazi se na jugoistocnom delu Branicevskog okruga i zahvata srednji i deo donjeg toka reke Pek. Prostire se na povrsini od 721 km2. Pored reke Pek, paralelno po duzini, teritoriju presecaju dve znacajne saobracajnice: magistralni put Beograd-Pozarevac-Majdanpek-Zajecar i zeleznicka pruga Beograd-Pozarevac-Majdanpek-Prahovo-pristaniste. U pogledu reljefa karakteristicne su dve geografske celine: ravnicarski i brdsko- planinski deo, takozvani Gornji i Donji Zvizd. Takav reljef je presudan faktor u opredeljenju koriscenja zemljista i s tim u vezi je i raznovrsnost flore i faune. Pred reke Pek, koja protice celom duzinom teritorije, za celokupni vodni rezim veoma su znacajne manje pritoke Peka, koje teritoriju, presecaju poprecno: Brodica, Glozana, Kosma, Bukovska reka, Kucajska reka. Prema popisu stanovnika iz 1991.god., na teritoriji opstine Kucevo zivi 26.670 stanovnika i celo podrucje ima negativnu stopu prirodnog prirastaja. Najveci broj stanovnika, oko, 6000, zivi u Kucevu, koji je adminidtrativni, kulturni i privredni centar opstine, i u Neresnici- oko 3500.
Stocarstvo zauzima takodje veoma vaznu granu u privredi ovog kraja. Pored farme svinja i junadi najveci doprinos razvoju ove grane daju individualni odgajivaci rasnih grla. Svi napori u pravcu daljeg razvoja opstine usmereni su na unapredjenje poljoprivrede i preradjivacke industrije.
Pozrevc je grd u severoistocnom delu Srbije, n nekdsnjem crskom drumu iz rimskog i srednjevekovnog period koji je povezivo sever i jug Blknskog poluostrv p i sire. Lezi u plodnoj rvnici koj se zove Stig, u blizini tri reke: Dunv, Morve i Mlve i odvjkd je bio rskrsnic mnogih seob nrod, rtnickih pohod i trgovackih puteva. Grad bogate kulturne trdicije, jedno vreme i drug prestonic Srbije u devetnaestom veku, pominje se u pisnim dokumentim prvi put 1465. godine, li je sigurno dosta stariji.
  
Odvjkd su se stnovnici ovog krj bvili poljoprivredom, stocrstvom i trgovinom, u ovom veku su se rzvile i energetski potencijli: proizvodnj elektricne energije i nfte. Dns Pozrevc im blizu 50.000 stnovnik, jku industriju, sobrcjne veze, rzvijenu trgovinu, turizm i dr.
U blizoj perspektivi Pozrevc bi treblo d bude jedn od centr ekonomskog i kulturnog rzvoj Srbije i Jugoslvije.
|
